Град Суботица

Из Википедија

Град Суботица
Опште информације
Површина (2004) пољопривредна шуме	1.007 km² 88.740 ha 3.453 ha
Становништво (2002)	148.401 становника
Природни прираштај (2004)	-5 ‰
Број насеља	19
Положај
Покрајина	АП Војводина
Округ	Северно-бачки округ
Седиште	Суботица
Остало
Дужина путева (2004)	444 km
Број запослених становника (2004.)	46.216
Број основних школа (2003/2004) Број ученика	13 12.654
Број средњих школа (2003/2004) Број ученика	7 6.607
подаци републичког завода за статистику Републике Србије

Град Суботица се налази у широкој равници на крајњем северу Војводине, у близини границе Србије и Мађарске. Град припада Севернобачком округу. Седиште града је градско насеље Суботица.

У граду се налазе следећа насељена места: Бачки Виногради, Биково, Ђурђин, Стари и Нови Жедник, Келебија, Љутово, Мала Босна, Доњи Таванкут, Горњи Таванкут, Шупљак, Чантавир, Вишњевац, Бачко Душаново, Бајмок, Мишићево, Палић, и Хајдуково.

[уреди] Историја

Крајем XII и почетком XIII века јавља се насеље Забатка, а од краја XIV и у XV веку помиње се у документима Суботица, као град у поседу угарских великаша. У XVIII веку, после ослобођења од Турака, место се брзо насељавало и 1779. проглашен је "Слободан краљевки град" - Маријатерезиополис. У XIX веку развој Суботице је убрзан, иако је 1831. у епидемији колере страдало мноштво грађана. У историји радничког покрета и народноослободилачког рата значајан је допринос овог краја. Суботицу је ослободио Суботички партизански одред 10. октобра 1944. године.

[уреди] Саобраћајна инфраструктура

Путеви на територији града и севернобачком округу квантитативно изражени:

Укупна дужина путева износи 444 км, од тога:

• магистрални путеви 134 км,
• регионални путеви 19 км,
• локални путеви 291 км.

Када је реч о савременом коловозу његова дужина износи укупно 261 км. Основну окосницу саобраћајних веза општине Суботица са ближим и даљим окружењем представља мрежа састављена од друмских саобраћајница: Е-75 (М-22, М-1); Будимпешта – Суботица – Београд – Ниш – Скопље – Атина, наведена у стратегији привредног развоја Србије као КОРИДОР X (уз потенцијал обезбеђења 10.000 нових радних места); следи попречна веза: Е-771 Суботица – Сомбор – Богојево – Винковци, и даље Загреб.

Квантитативна анализа упућује на закључак да је дужина путева на територији града у просеку на нивоу Војводине, било да се стављају у однос површина или број становника. Једино је Суботица у предности када је реч о локалним путевима. То упућује на чињеницу да је основна путна мрежа добро постављена, али да није довољно улагано у то да њен већи део добије виши ранг односно изостаје улагање у унапређење квалитета.

У смислу претходних података може се извести закључак да је квалитет путева незадовољавајући, јер нема аутопута, ако се таквим не оцени полу-аутопут који са пар километара пролази кроз општину; локални путеви су у лошем стању; нема обилазнице око Суботице; међународни саобраћај пролази кроз центар града; нису решени прелази преко железничке пруге, итд.^[1]

Ако се посматрају железничке пруге на територији града данас је од значаја једино пруга Будимпешта-Суботица-Нови Сад-Београд. Правац према Сегедину захтева реконструкцију да би се могле остварити одговарајуће брзине, правац према Сомбору и Богојеву хендикепиран је још увек немогућношћу саобраћаја даље према Осијеку или Винковцима, Загребу, Љубљани, односно Ријеци и даље према Венецији. Правац према Баји захтева постављање недостајећег дела пруге, који је извађен, како би се оспособио правац с једне стране према Баји, Печују, Загребу, а са друге према Темишвару и Букурешту.

[уреди] Култура

Суботица је град историјских споменика, старих и значајних културних институција. Позориште са српском и мађарском драмом, Библиотека, Градски музеј, Историјски архив, Галерија "Ликовни сусрет". На Палићу је и једини зоолошки врт у Војводини. У граду су привлачни историјски споменици: Градска кућа (1910-1912), синагога, фрањевачки самостан, Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора (Тома Росандић) и „Балада вешаних“ (Нандор Глид).

[уреди] Привреда

После аустроугарске нагодбе 1869. Суботица је проглашена слободним градом и посебним статусом и постала је средиште привреде - касније индустријског развитка овог краја. Поред развијене прехрамбене индустрије у Суботици је развијена хемијска и електро индустрија, производња и ремонт железничких вагона и текстилна индустрија. Језеро Палић (8 км од Суботице) и Лудошко језеро (4 км источно од Палића) привлачне су природне лепоте с излетиштима, ловним и риболовним реонима. У Суботичкој пешчари крај богатих винограда и воћњака има терена за лов.

[уреди] Мапа општине

Суботичка општина

[уреди] Демографија

Град има укупно 150.534 становника и заузима површину од 1.008 km².

[уреди] Види још

• Суботица

[уреди] Референце

1. ^ Опште информације у Суботици

[уреди] Спољашње везе

• Званична презентација Суботице ((ср)) ((hr)) ((hu)) ((en))
• Стратегија економског развоја општине од 2007 - 2011

Градови у Републици Србији
Београд • Ваљево • Врање • Зајечар • Зрењанин • Јагодина • Крагујевац • Краљево • Крушевац • Лесковац • Лозница • Ниш • Нови Пазар • Нови Сад • Панчево • Пожаревац • Приштина • Смедерево • Сомбор • Сремска Митровица • Суботица • Ужице • Чачак • Шабац